Живот може да ти се промени када се најмање надаш, али може и да те научи да будеш борац. Тек када се осврнем иза себе схватим колико сам далеко стигла и шта сам све успела да урадим после много борбе.

И тако сваки дан, борба. Живот са инвалидитетом ме је научио томе. Показао ми да људи не очекују ништа од мене пошто сам особа са инвалидитетом. Не очекују да мислим, не очекују да нешто урадим, не очекују никакве успехе, сматрају да особе са инвалидитетом нису способне за живот. Зато и јесам јако поносна на себе. Успела сам да остварим оно што сам желела, али остало је још много борбе, зато кроз живот мораш неустрашиво.

Особе са инвалидитетом не могу да ураде баш све, али су свакако јединствене и посебне на свој начин, баш као и ви који сада читате овај текст. Зато их не подцењујте, не гурајте их у страну већ им пружите прилику да вам покажу шта све могу.

Потрудите се да промените оно што вам смета, покушајте да се укључите у редовне токове друштва, да заједно мењамо свет, да се и ми питамо, да нас се тиче оно што се дешава око нас, да се заједно боримо.Покушај да урадиш све што замислиш јер никад не знаш да ли ћеш успети ако не покушаш. Зато главу горе и мислите позитивно, будите упорни јер моћ је у вама. 

Јелена Полић

1 CommentClose Comments

1 Comment

Leave a comment

Skip to content