Да ли је инвалидитет и помагало које неминовно иде уз то слобода, или затвор? Верујем да за велики број људи помагало представља слободу, начин живота , али постоји и одређени број људи који на помагало гледа као терет, као затвор, као нешто што га ограничава. Помагало не треба схватати као терет већ као нешто што вам помаже у обављању свакодневних активности, у лакшем функционисању. Највећи проблем јесте у томе како ви себе видите, а још већи проблем представља то што обраћате пажњу на то како вас други виде. С друге стране када бисте људе на улици питали да ли користе неко помагало, већина њих би одговорило да не, што би наравно био погрешан одговор. Зар наочаре нису врста помагала? Зар не користите аутомобил као врсту помагала да обавите неки посао, само га не зовете помагало. Исти случај је са столицом, креветом, бициклом, лифтом. Помагала представљају цивилизацијски напредак у технолошком смислу, али на жалост он није испраћен развитком наше свести.
Због чега се уствари људи стиде зато што користе неко помагало? То није нешто што одређује вас као особу, не треба да буде нешто што би умањило ваше вредности. Постоје начини да се покаже шта је то због чега вредите и да помагало није оно што вас идентификује. Не треба се плашити, напустите зону свог комфора и покажите и докажите људима да вредите. Научите да волите себе са свим својим манама и врлинама. Помагало треба да буде нешто што ће вам дати велику слободу, да будете тамо где пожелите, да урадите нешто што пре нисте могли без обзира на то колико вам времена треба. Верујте нема разлике између наочара, завоја, стезника, штапа, перике, штаке, ходалице, шеталице, инвалидских колица, слушног апарата, протезе, све су то помагала која вам олакшавају живот и у томе нема ничег лошег. Зар не? Не треба да вас буде срамота и да се стидите зато што користите неко помагало. Шта више, други су ти који треба да се стиде и да их буде срамота зато што нису успели да вам обезбеде слободно кретање, бољу здравствену негу, бољу могућност за запошљавање, слободно учешће у друштву, слободно школовање и слободу у сваком смислу речи. То што не изгледате по нечијем стандарду, не значи да су то прави стандарди. Уколико не користите помагало како би олакшали себи то неће умањити присуство инвалидитета. Избегавањем истог неће вам помоћи да се уклопите у друштво, нећете помоћи себи да вас неко прихвати, нећете се мање разликовати. А разлика свакако није мана.
Инвалидност и помагало не значи да водите лош живот који није испуњен.То што у свакодневном животу користите неко помагало не треба да вас спречава у било чему. Највећи проблем особе која користи неко помагало уствари треба да буде то што су нам ускраћене многе ствари у сваком могућем смислу.А оно што свако од нас ко користи неко помагало треба да уради јесте да укаже на потребу адекватног помагала, на препреке са којима се суочава, да укаже на баријере како физичке тако и психичке, ставити до знања људима да имамо исте потребе као и други и да помагало нисмо ми и да то није оно што нас одређује. Немојте да се осећате као затвореник, већ као птица која ће слободно полетети свој лет.И запамтите особе са инвалидитетом нису особе са посебним потребама, то што нешто треба да буде нормално није посебна потреба.Помагало за мене значи слободу и живот.

0 CommentsClose Comments

Leave a comment

Skip to content