Чак и када се отворено носите са невидљивим симптомима понекада вам и даље недостаје прихватање, или вам се не верује. Многи људи мисле да глумимо болест, али зашто би то неко радио? Можемо само глумити да смо добро, а уствари нисмо. То што неко ко болује од мултипла склерозе а није у инвалидским колицима, или не користи штап, или неко друго помагало, не значи да није болестан, већ само да многи симптоми нису видљиви, због тога, али и других разлога зову је болест са хиљаду лица.

Не можете да видите бол, спазам, лош вид, дупле слике, трњење, бљескове, хронични умор, али све је то живот, постоје и невидљиви облици инвалидитета. Верујте ми не знамо да ли ћемо сутра моћи да устанемо из кревета, да ли ћемо видети, да ли ћемо моћи да говоримо, да ли ће ми се лице изобличити, или не.

Веома често се људима који болују од мс-а зна рећи” Али не изгледаш болесно “, исто би било када би некоме рекли ” не изгледаш глупо “, зар не. Ако ме некад и видите без штапа не значи да га више никада нећу користити, не, само сам тога дана тако могла.Није свака особа са инвалидитетом у колицима.

Можда је баш особа поред вас особа са инвалидитетом, а није у колицима. Невидљиви инвалидитети су толико чести, само ви не можете да их видите. Често добијамо преке погледе и гадне коментаре када користимо повластице као особа са инвалидитетом. Будите свесни других и кроз шта би могли да пролазе.

По мени инвалидитет нема ” изглед ” и не знам зашто нас онда стално стављају у неке калупе. То што ми нисмо по вашој мери, или се не уклапамо у ваше стандарде, у ваше стереотипе, шта уствари треба урадити по вама да би неко са невидљивим инвалидитетом изгледао довољно онеспособљено?

Свака особа води неку своју битку о којој ви ништа не знате, а осуђујете је. Будите љубазнији јер некоме то пуно значи.

Јелена Полић

0 CommentsClose Comments

Leave a comment

Skip to content